Hleb u Srbiji uskoro bi mogao da poskupi jer je cena pšenice dvostruko veća nego u vreme žetve. Pšenica na sreću naših farmera ima dobru cenu, ali verovatno će pekari i drugi imati zahteve za pomeranje cena finalnih proizvoda od pšenice i brašna. Država bi mogla da odloži talas poskupljenja hleba plasmanom pšenice iz robnih rezervi na tržište. Novi rast cene hleba sigurno bi bio jako loše prihvaćen i predstavljao bi udar na životni standard građana Srbije. Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle sedmice bila je oko 25 dinara po kilogramu bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), dok je u vreme žetve cena bila oko 13 dinara po kilogramu. Pšenica nije najskuplja u Srbiji, a cena te žitarice sada je visoka u celom svetu.
Hleb u Srbiji uskoro bi mogao da poskupi jer je cena pšenice dvostruko veća nego u vreme žetve, kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran.
"Pšenica na sreću naših farmera ima dobru cenu, ali verovatno će pekari i drugi imati zahteve za pomeranje cena finalnih proizvoda od pšenice i brašna", kazao je on i istakao da bi država mogla da odloži talas poskupljenja hleba plasmanom pšenice iz robnih rezervi na tržište.
Prostaran je rekao da bi novi rast cene hleba "sigurno bi bio jako loše prihvaćen i predstavljao bi udar na životni standard građana Srbije".
Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle sedmice bila je oko 25 dinara po kilogramu bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), dok je u vreme žetve cena bila oko 13 dinara po kilogramu.
Prostran je kazao da pšenica nije najskuplja u Srbiji ističući da je cena te žitarice sada visoka u celom svetu.
"Cena pšenice je od 200 do 250 dolara po toni. To je četvrti put u poslednjih 20 godine da je cena pšenice tako visoka", kazao je on i naveo da su prethodne visoke cene te žitarice zabeležene 1996, 2000. i 2006. godine.
Prostran je izrazio očekivanje da je visoka cena stimulisala srpske poljoprivrednike da zaseju nešto više pšenice nego prošle godine.
"Zvanični podaci će biti objavljeni na kraju decembra, ali po podacima koje sam sakupio na terenu, pšenicom je zasejano više od 500.000 hektara", kazao je on.
Prostran je dodao da je deo zasejanih površina uništen posle poplava u Mačvi, Pomoravlju i delu Podrinja i to oko 10.000 hektara, ali da to nikako ne može da ugrozi bilans pšenice u Srbiji.